Njujork, New York City, Big apple, nazovite ga kako god hoćete, on će uvek biti glavni centar sveta, simbol slobode i neograničenih mogućnosti.To je grad sa najvećim brojem stanovnika u Americi,centar je ribolovne industrije, luka, ekonomski i trgovački centar.1614 godine Holanđani polažu temelje trgovačkog punkta na Menhetnu. Kako se razvija njegova okolina daju mu novogradske ulične mreže i naziv, Novi Amsterdam.
1664 godine, Englezi osvajaju Novi Amsterdam i koloniju Nova Holandija, kojoj daju naziv Njujork u čast vojvode od Jorka. U skladu sa sa Dekleracijom o nezavisnosti, Njujork postaje prvi glavni grad Konfederacije Američkih država. Krajem XVIII veka počinje realizacija plana o izgradnji gradske ulične mreže, pre svega na Menhetnu. Upravo zbog toga danas Njujork ne možemo da zamislimo bez Menhetna, koji danas ima četiri zone:
- Uptown,(stambene zgrade),
- Harlem(crnačka četvrt),
- Midtown (srednji grad) i
- Downtown(trgovački centar).
Ostrvo, površine od nekoliko desetina kvadratnih kilometara koje se nalazi na ušću dveju reka, Hadson i Ist River predstavlja najvažniju Njujoršku četvrt. Njemu se pridaje posebna pažnja. Ovde caruju soliteri, ulice su guste jedini zeleni predeo je Central park.
Drugo ostrvo koje čini Njujork je Long Ajlend. Na severoistoku nalazi se poluostrvo Bronks, a na jugozapadu jedna trećina Stejten Ajlenda. Ostale oblasti u Njujorku su Kvins i Bruklin, možda čak i najpopularniji. Izuzetan položaj na kome se grad nalazi pruža mu to što tri ostrva od kojih se sastoji predstavljaju prave prirodne zašitnike zaliva čineći pregradu koja luku deli od Atlanskog okeana.
Zvanični jezik naravno je engleski, a novčana jedinica američki dolar. Ovaj multimilionski grad podseća na šahovsku tablu koja se sastoji od 12 bulevara(avenija) u smeru sever-jug koje seku stotine ulica u smeru istok-zapad.Čuvena peta avenija i Central park čine osu koja deli na dva dela.Ovde, u stvari,države Kinu, Indiju Italiju i ostale, dele svega nekoliko aleja.
Površina “Velike jabuke” je 787 km2 od čega na zelene površine otpada samo jedna petina. Oko
8 100 000 stanovnika živi u užem delu grada, a u široj zoni 22 000 000. Po ovim informacijama broj
stanovnika na 1 mk2 iznosi zanimljivih 17 000 stanovnika. Po jezičkoj raznovrsnosti, nalazi se na prvom mestu u svetu, a rozlog je korišćenje 800 raznih jezika. Isto je i na religioznom planu jer u ovako mešovitoj etničkoj zajednici mnogo je naroda i kultura-protestanska, katolička, judaizam….
Gradsku populaciju čine belci u ne tako zavidno većem broju-svega 45%,zatim slede crnci-27% I Azijati, ostali -10%, a ostatak pripada Latino-amerikancima.
Zgrade ovog velegrada su zidane različitim stilovima:
– Stil francuskog carstva za šta je primer (The Kings County Savings Bank Building ),
– Art deko (Empajer Stejt Bilding i Krajsler Bilding), zatim je tu i
– Gotski (Vulvort Bilding),
i postmoderni (AT&T Bilding).
Stambeni delovi grada se dosta razlikuju od ovih poslovnih zgrada solitera i sastoje se od kuća uglavnom raskošnih.
U oblasti kulture Njujork zauzima prvo mesto u svetu. Takođe je na prvom mestu i u trgovini umetničkim delima, za šta interesovanje dokazuju muzeji od svetskog značaja a to su:
- Muzej Gugenhajm
- Muzej moderne umetnosti i Metropoliten muzej.
Centar je i svetske zabavne i muzičke industrije. Mnoge muzičke karijere upravo su počele na Brodveju ili Menhetnu. Džez koji je došao iz južnih delova Sjedinjenih Država ovde je postao svetski poznat. Grad američkog sna je ceo svet u jednom gradu.
Ne postoji drugi grad u svetu koji se već vekovima vezuje za više snova, stremljenja i nada. Tajm Skver, Bateri park, Kip slobode, razne i najveće robne kuće poput Mejsis, Blumingdejl, Bruks Braders nude neograničene mogućnosti za uživanja. Kip slobode, zaštitni znak grada, dobijen je na poklon od
Francuske,u znak prijateljstva povodom 100 godišnjice donošenja Dekleracije o nezavisnosti.
Bertoldijevo delo je visoko 46,5 metara i teško 225 tona, dočekuje sa dobrodošlicom desetine miliona imigranata koji u grad dolaze vodenim putem. I dan danas je ova vremešna dama simbol “Novog sveta”. Kupljen od američkih indijanaca za oko 60 guldena, Njujork je danas grad dolara, kapitalističkog trijumfa i oblakodera, globalni centar biznisa.
Najveća, čini mi se karakteristika ovog grada su žuta taksi vozila. Njihov broj je pozamašan i broj ih preko 11 000. Uglavnom da bi došli do svog taksija treba da se posvađate. Do njih se veoma teško dolazi, a i ako ugrabite neki verovatno se obeshrabrite jer vožnje nekada u njima traju mnogo dugo zbog ekstremne gužve.
Kažu ljudi da se plaše odlaska u ovaj grad stranaca, verovatno sa razlogom i zbog priča koje o njemu kruže kao i pričama koje proživljavamo kroz filmske trake. Nije čudo, jer se ovde nikad ne zna šta se može desiti, koga možete upoznati i u kom smeru “otići”.
Nepredvidiva atmosfera ovog grada pruža mogućnosti svima koji prate svoj san o boljem životu. Ali kažu još da onaj ko jednom dođe i proba ga , izgubi želju da ga napusti, a stekne novu, da zauvek ostane i uživa u svim blagodetima koje nudi ovaj mali svet za sebe. U gradu, gde se sve može, samo je nebo granica, zato iskoristite ono što može da ponudi na najbolji mogući način, uživajte u svakom momentu jer kažu da nijedan dan vam tamo nikad ne može biti isti, a doživljaji i uspomene nam ostaju posle svega. Velika je privilegija i zadovoljstvo biti deo ove metropole, a još veće u njoj opstati.
Za ugostitelje uvek će biti mesta u Njujorku, jer je najpoznatiji po tome što ovde svi vole da uživaju u hrani, bilo da je to ulična brza hrana ili skupoceni restorani. Sanjajte ili doživite američki san!
Još tekstova o znamenitostima Amerika možete pogledati na TT Group blogu o putovanjima ovde.